Tra­di­ci­o­nal­ni skup na Ca­ri­na­ma u Ku­či­ma, na Ilin­dan 2. av­gu­sta, pro­ći će bez kul­tur­no-sport­skog pro­gra­ma jer na­rod­no ve­se­lje ne ide za­jed­no sa po­di­za­njem spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću na tr­gu u Pod­go­ri­ci, sa­op­šti­li su iz Ne­vla­di­nog udru­že­nja „Ra­do­nja Pe­tro­vić”. Ovo udru­že­nje oku­plja Ku­če.
– Sva­ke go­di­ne, od dav­ni­na, na Krst od Pre­vla­ke – Ca­ri­ne odr­ža­va se tra­di­ci­o­nal­ni skup. I ove go­di­ne će se na Ca­ri­na­ma oku­pi­ti Ku­či, Va­so­je­vi­ći, Bra­to­no­ži­ći i svi dru­gi ko­ji že­le da uži­va­ju u lje­po­ti kuč­kih pla­ni­na, a na­ro­či­to Ko­mo­va. Za raz­li­ku od pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, skup će pro­ći bez mu­zi­ča­ra, pje­sni­ka, re­ci­ta­to­ra, na­rod­nih gu­sla­ra i vi­te­ških sport­skih iga­ra u or­ga­ni­za­ci­ji NVU „Ra­do­nja Pe­tro­vić” sa Ko­so­ra jer ne ide za­jed­no sa po­di­za­njem spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću u Pod­go­ri­ci – sa­op­šti­li su iz ovog ne­vla­di­nog udru­že­nja.
Spo­me­nik ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću i cr­no­gor­skim ju­na­ci­ma ot­kri­ven je si­noć na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci a to su, pred sto­ti­njak gra­đa­na me­đu ko­ji­ma su do­mi­na­ra­li grad­ski funk­ci­o­ne­ri, ura­di­li Pre­drag Bo­ško­vić, mi­ni­star od­bra­ne, i Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce.
Bo­ško­vić je ka­zao da ot­kri­va­ju spo­me­nik svim cr­no­gor­skim ba­sta­du­ri­ma ko­ji su se­bi već odav­no sple­li vi­je­nac nad slo­bo­dar­skim ne­bom Cr­ne Go­re.
– Dok sa­ži­ma­mo sa­da­šnjost pri­pre­ma­ju­ći se za bu­duć­nost du­žni smo se sa pi­je­te­tom sje­ti­ti svih be­smrt­ni­ka ko­ji su se­be ugra­di­li u mi­le­ni­jum­sko cr­no­gor­sko tra­ja­nje. Od ar­hon­ta Pe­tra do kra­lja Ni­ko­le, od Vo­ji­sla­vlje­vi­ća, Bal­ši­ća pre­ko Cr­no­je­vi­ća i cr­no­gor­skih vla­di­ka do ve­li­kih Pe­tro­vi­ća, kroz 11 vje­ko­va, kao 11 svje­to­va, tka­la se Cr­na Go­ra og­nje­nim ma­čem, pe­rom i sr­cem. U tom stro­ju, na pro­ziv­ci isto­ri­je, kao me­đa­ši sto­je i cr­no­gor­ski ju­na­ci iz po­lo­vi­ne 19. vi­je­ka ko­ji su buk­ti­nju slo­bo­de svo­jim preg­nu­ćem raz­buk­ta­li i osvi­je­tli­li evrop­ske, di­plo­mat­ske sa­lo­ne. Za­to da­nas, ka­da ih sve­ča­no pro­sla­vlja­mo, pri­zo­vi­mo ih na tren iz da­le­kih he­roj­skih sud­bi­na i ti­ši­na – po­ru­čio je Bo­ško­vić.
On je do­dao da slav­na dje­la cr­no­gor­skih ju­na­ka ne­će za­bo­ra­vi­ti i da će ih sla­vi­ti.
– Ve­li­ki voj­vo­da Mir­ko, ko­man­dant­skom vje­šti­nom, lič­nim pri­mje­rom na če­lu voj­ske, u sr­cu kr­va­vih bi­ta­ka po­kraj og­nja olov­nog, to­pov­ske hu­ke i zve­ke­ta sa­blji, sta­jao je he­roj­ski i po­no­sno na bra­ni­ku dr­ža­ve i slo­bo­de. U sto­ti­ne bi­ta­ka, iz­re­še­ta­nih bar­ja­ka i do­la­ma zi­dao je u ka­me­nu u ži­vo­ti­ma Cr­nu Go­ru. Ka­da se dr­ža­ve stva­ra­ju, a slo­bo­da bra­ni, nje­ni ne­i­ma­ri ni­je­su uvi­jek naj­o­mi­lje­ni­ji, a nji­ho­va ve­li­ka dje­la su ne­nad­ma­šna – na­veo je Bo­ško­vić.
Sve­ča­no­sti ot­kri­va­nja spo­me­ni­ka, iz­me­đu osta­lih, pri­su­stvo­va­li su i Ivan Bra­jo­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, Đor­đe Su­hih, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, funk­ci­o­ne­ri grad­ske upra­ve.
Po­di­za­nje spo­me­ni­ka iza­zva­lo je bu­ru u jav­no­sti zbog kon­tro­verz­ne isto­rij­ske ulo­ge voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća sa po­seb­nim osvr­tom na tra­gič­ne do­ga­đa­je iz po­ha­re Ku­ča či­ji je bio ak­ter.
Po­sto­lje spo­me­ni­ka te­ško je 26 to­na i na­pra­vlje­no je od cr­nog gra­ni­ta „ben­gal blek”. Sam obe­lisk je te­žak 18 to­na, a iz­gra­đen je od pri­lep­skog mer­me­ra ko­ji je kri­stal­no bi­jel i je­dan je od naj­kva­li­tet­ni­jih i naj­ci­je­nje­nih bi­je­lih mer­ma­ra na svi­je­tu. Za iz­ra­du idej­nog i umjet­nič­kog rje­še­nja spo­men-obi­ljež­ja bio je za­du­žen umjet­nik Di­mi­tri­je Po­po­vić. N.S.

Lju­mo­vić na otva­ra­nju, ću­ti o za­ko­ni­to­sti spo­me­ni­ka
Otva­ra­nju spo­me­ni­ka pri­su­stvo­vao je i mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić. Iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re, na či­jem je Lju­mo­vić če­lu, ne­ko­li­ko da­na če­ka­mo od­go­vo­re oko za­ko­ni­to­sti tek­sta na spo­me­ni­ku ko­ji je u su­prot­no­sti sa od­lu­kom Skup­šti­ne Glav­nog gra­da iz ju­la 2015. go­di­ne o usta­no­vlje­nju spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mir­ku. Pre­ma Za­ko­nu o spo­men-obi­ljež­ji­ma tekst spo­me­ni­ka je nje­gov sa­stav­ni dio i mo­že da ga mi­je­nja kao i usta­no­vlja­va sa­mo nad­le­žni or­gan. Bez pro­mje­ne od­lu­ke, da­kle, ne­za­ko­ni­to, ri­je­či na spo­me­ni­ku „spo­me­nik je po­dig­nut 2015. go­di­ne”, su za­mi­je­nje­ne ri­je­či­ma „spo­me­nik je ob­no­vljen 13. ju­la 2017. go­di­ne”. Ina­če, 13. ju­la na cen­tral­nom grad­skom tr­gu ni­je bi­lo ni tra­ga od spo­me­ni­ka, a mon­ti­ra­nje je po­če­lo 22. ju­la. Da će skup­štin­ska od­lu­ka ko­ja tre­ti­ra spo­me­nik mo­ra­ti da se usa­gla­si sa­op­šti­la je i Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić, ser­ke­tar za ku­lu­tru Glav­nog gra­da.